Burzitis ramena – Šta to u stvari predstavlja?

Bursitis ramena je zapaljena ramene burse, vrećica ispunjena tečnostima koja pomaže u smanjenju trenja u regiji ramena. Imate nekoliko bursa unutar ramena.

Najčešće zapaljena od svih ostalih je subakromijalna bursa. Subakromni burzitis je uobičajeni uzrok bolova u ramenu, koji se obično javlja kao posledica uklještenja burse između tetiva rotatorne manžetne i kosti (akromion). Subdeltoidna bursa je najređe zapaljena ramena bursa.

Koji su simptomi ramenskog bursitisa?

Rameni burzitis se javlja najčešće uz sledeće simptome:

  • Postepeni početak i pojačavanje simptoma tokom nedelja ili meseci.
  • Bol na spoljašnjem delu ramena.
  • Bol se može proširiti kroz ruku prema laktu ili ručnom zglobu.
  • Bol je pogoršan kada ležite na ramenu.
  • Bol je jači kada podignete ruku iznad glave.
  • Bolni luk pokreta – bol u ramenu prisutan između 60 – 90 ° ruke koja se kreće gore i upolje.
  • Kada vam je ruka opružena kraj tela bol je minimalan.
  • Bol u ramenu pri aktivnostima poput pranja kose, dostizanja do visoke police ormana.

Kako dijagnostikovati bursitis

Vaš fizioterapeut je u mogućnosti da razlikuje bursitis ramena od povrede rotatorne manžetne koristeći odgovarajuće testove. Rameni burzitis obično koegzistira sa istegnućem rotatorne manžetne ili tendinopatijom ove regije.

Ultrazvučno skeniranje je često najkorisnija istraga za potvrđivanje subakromijalnog bursitisa. Skeniranje magnetnom rezonancom takođe može biti korisno.

Šta uzrokuje ramenski bursitis?

Burzitis oko ramena može biti uzrokovan ponavljanjem malih trauma, kao što je prekomerna upotreba zgloba ramena ili mišića, ili jednom značajnijom traumom, kao što je pad. Kod povreda usled prekomerne upotrebe ramena, burzitis je često povezan sa udaranjem i tendinitisom (zapaljenjem) tetiva rotatorne manžetne. Konkretno, subakromijalna bursa leži između korakoakromijalnog ligamenta i mišića supraspinatusa i pomaže u smanjenju trenja u ovom malom prostoru pod akromionom. Kada je ruka opružena kraj  tela, bursa se proteže bočno i ne biva uklještena, ukoliko nije veoma upaljena. Kada podignete ruku dalje u stranu, bursa se valja ispod kosti i povećavajući uklještenje. Kada nastavite da podižete ruku iznad visine ramena, bursa se polako oslobađa uklještenja i bol se umanjuje. Međutim, dalje poteškoće mogu se vratiti u ekstremnom opsegu, kada je ruka blizu  uha.

Kako možete sprečiti rase burzitisa?

Eliminisanje uzroka primarnog i sekundarnog poremećaja je ključ za sprečavanje bursitisa na ramenima i problema sa rotatornom manžetnom. Faktori kao što su držanje, dužine mišića, stabilnosti ramena i snage mišića  rotatora moraju se rešiti i mogu se optimizovati određenim vežbama koje propisuje Vaš fizioterapeut.

Kalcifikujući rameni bursitis

Ukoliko se zanemaruje lečenje ramenog bursitisa, može postati hronično i veoma teško za tretirati, što rezultira ciklusom povrede mišića rotatora i uklještenja ramenog zgloba. Kalcifični bursitis (rast kostiju unutar bursa) može se dogoditi tokom vremena. Ako je rehabilitacija neuspešna, onda se u ovim slučajevima može zahtevati hirurško uklanjanje burse.

U hroničnom (perzistentnom) burzitisu ramena može biti potrebna injekcija kortikosteroida, leka koji smanjuje upalu. Fizioterapija obično počinje oko nedelju dana nakon injekcije da se bavi biomehaničkim, mišićnim i problemima u zglobu, koje su izazvali bursitis.

Postoji niz prednosti i nedostataka kod ubrizgavanja kortikosteroida i ovu opciju treba razmotriti sa svojim lekarom. Dijabetes i druga opšta zdravstvena pitanja mogu ograničiti njegovu bezbednu upotrebu. Najbolji rezultati se pokazuju kada se injekcija vrši pod ultrazvučnim navođenjem.

Sindrom uklještenja rotatorne manžetne

Uklještenje (udar kosti na tetivu rotora ili bursu) ne bi trebalo da se javlja tokom normalnog funkcionisanja ramena. Kada se to desi, tetiva mišića postaje zapaljena i otečena, stanje poznato kao tendinitis. Isto tako, ako se bursa upali, pojavit će se burzitis. Oba ova stanja mogu koegzistirati ili biti prisutna nezavisno. Najčešći uzrok nastanka je ponavljano pomeranje ruke u zonu uklještenja, iznad glave, koja najčešće uzrokuje da mišići rotatora stupaju u kontakt sa spoljnim krajem lopatice, odn. akromionom. Kada se to više puta dogodi, kompletna rotatorna manžeta je zarobljena i zaglavljena ispod akromiona. Položaji koji značajno sužavaju subakromialni prostor su postavljanje ruke iznad glave ili duži rad ruke u visini ili blizu visine ramena.

Ko pati od sindroma uklještenja?

Sindrom uklještenja je verovatniji kod osoba koje se bave fizičkim aktivnostima koje zahtevaju ponovljene pokrete ruku iznad glave, kao što su tenis, golf, plivanje, podizanje tegova ili bacanje lopte. Zanimanja koja zahtevaju ponovno podizanje tereta ili rad na ili iznad visine ramena mogu dovesti da osoba vremenom razvije ovaj sindrom.

Kako je dijagnostikovan sindrom uklještenja i burzitis?

U većini slučajeva, temeljno kliničko ispitivanje će utvrditi poremećaj rotatorne manžeta. Vaš fizioterapeut će Vas pitati o bolu u ramenu i njegovom ponašanju i ispitati rame konkretnim testovima koji identifikuju znakove za implikacije. Dijagnostički testovi mogu obuhvatiti rentgenske snimke, magnetnu rezonancu ili ultrazvučni skener kako bi potražili oštećenja u  manžeti ili znakove burzitisa. Bol u ramenu najčešće može izazvati problem sa zglobovima u vratu. Vaš fizioterapeut će ispitati ovu oblast kako bi isključio ovaj uzrok ili uključio njegov tretman u plan oporavka.

Šta uzrokuje uklještenje rotatorne manžetne i burzitis?

Ukljuštenje manžetne i bursitis imaju primarne (strukturalne) i sekundarne (uzrokovane pozicijom i pokretom) uzroke.

Primarno pomeranje manžetne rotora – strukturno sužavanje

Neki od nas su rođeni sa manjim podakromijalnim prostorom. Uslovi kao što je osteoartritis mogu takođe uzrokovati rast subakromijalnih spona kostiju, što dodatno sužava prostor. Zbog ovakvog strukturnog sužavanja, verovatno ćete pritiskati, uklještiti  i nadražiti meka tkiva u subakromijalnom prostoru, što rezultira bursitisom ili tendinitisom rotatornih mišića.

 Sekundarno pomeranje – dinamička nestabilnost

Ako imate dinamički nestabilno rame, to takođe može uticati na stanje mekih tkiva. To znači da postoji kombinacija prekomernog pokreta zglobova, slabosti ligamenata i mišićne slabosti u ramenskom zglobu. Ova poteškoća se obično javlja tokom vremena zbog ponavljajućih aktivnosti iznad glave, traume, prethodne povrede, lošeg položaja ili neaktivnosti.

U nestabilnom ramenu, manžetna rotatora mora raditi više, što može dovesti do povrede. Prenapregnuti rotatorni mišići se tako zamaraju i eventualno postaju upaljeni i oslabljeni zbog pojave bola, koji onemogućava dalje pokrete ili povrede tetiva.

Kada vaša mišićna manžetna ne radi normalno, ne može sprečiti da se glava humerusa (nadlaktice) uzdiže u subakromijalni prostor, što dovodi do toga da se bursa ili tetive pritisnu. Neuspešno tretiranje ove nestabilnosti dovodi do ponovnih povreda. Slaba tehnika ili loše navike u treningu, kao što je previše treniranja, takođe mogu biti česti uzrok povreda i upale mekih tkiva, kao što su bursitis ili tendinitis.

 

Loša stabilnost lopatice

Lopatica (skapula) je osnova pokreta ramena i ruku.

Loša stabilizacija lopatice dovodi do podizanja i rotacije lopatice, što uzrokuje da se akromion (kost) spušta u subakromijalne strukture (npr. bursa i tetive), što dovodi do poremećaja koji vodi do otoka ili oštećenja.

Normalni ritam pokreta rame-lopatica ,poznat kao skapulo-humeralni ritam, neophodan je za bezbolnu i snažnu funkciju ramena. Promena ove šeme pokreta rezultira uklještenjima i kasnijom povredom.

Kako normalizovati skapulo-humeralni ritam

Vaš fizioterapeut je stručnjak za procenu i korekciju Vašeg skapulo-humeralnog ritma. Svaki nedostatak će biti važna komponenta rehabilitacije.

Istraživači su identifikovali loš skapulo-humeralni ritam kao glavni uzrok pokretanja problema. Pored toga, utvrdili su i da su vežbe stabilizacije lopatice ključni sastojak za uspešnu rehabilitaciju.

Vaš fizioterapeut će moći da Vam osmisli adekvatan program vežbi u cilju stabilizacije pomenute regije.

Lečenje bursitisa ramena

Burzitis ramena su jedan od najčešćih problema i, nažalost, povreda koja se često ponavlja ako se vratite previše brzo u sport ili na radnu aktivnost – pogotovo ako kompletan program rehabilitacije nije završen.

Rotatorna manžetna je važna grupa mišića za kontrolu i stabilnost koja održava “centralizaciju” vašeg ramena. Drugim rečima, drži glavu kosti nadlakta usredsređeno na malu zglobnu površinu lopatice. Ovo sprečava povrede kao što su bursitis, uklještenje, subluksacije i dislokacije.

Takođe znamo da Vaša manžetna omogućava suptilne pokrete klizanja kugličnog zgloba ramena, kako bi omogućila potpun pokret ramena. Uz to, Vaša lopatica ima vitalnu ulogu kao glavna dinamički stabilna osnovna ploča koja pričvršćuje ruku na zid Vašeg grudnog koša.

Postoji 7 faza koje treba pokriti kako bi se efikasno rehabilitovali nakon povrede ramena i sprečile ponavljanje – a to su:

Faza 1 – Zaštita od rane povrede: saveti za olakšanje bolova i umanjenje upale.

U ranoj fazi, najverovatnije nećete moći da potpuno podignete ruku ili udobno spavate. Naš prvi cilj je da vam pružimo aktivan odmor od stavova i pokreta koji izazivaju bol.

To znači da prestanete da izvodite pokret ili aktivnost koja je izazvala bol u ramenu i izbegavajte raditi bilo šta što uzrokuje bol unutar ramena.

Možda ćete morati da nosite remenik ili da Vam se zalepi kinezi traka ramena kako biste se oslobodili bolova. U nekim slučajevima to može značiti da morate spavati relativno uspravno ili uz pomoć jastuka. Vaš fizioterapeut će Vas pomoći.

Led je jednostavan i efikasan način za smanjenje bolova i otoka. Molim Vas da primenite 20-30 minuta svakih 2 do 4 sata tokom početne faze ili kada primete da je Vaša povreda topla ili vruća.

Antiinflamatorni lekovi (ako se tolerišu) i prirodne supstance, npr. arnika, mogu pomoći u smanjenju bolova i otoka. Međutim, najbolje je izbeći antiinflamatorne lekove tokom prvih 48 do 72 sata, jer tada  mogu podstaći dodatno krvarenje. Većina ljudi može tolerisati paracetamol kao lek za smanjenje bolova.

Dok poboljšate, pomoćno lepljenje kinezi traka će pomoći da se podrži povređeno meko tkivo i smanji prekomerno oticanje.

Vaš fizioterapeut će koristiti niz tehnika za ublažavanje bolova, uključujući mobilizaciju zgloba, masaže, akupunkturu ili ,,suve igle” ( dry needling), za pomoć tokom te bolne faze.

Faza 2: obnavljanje punog obima pokreta

Ako zaštitite povređene strukture manžetne rotatora adekvatno, povređena tkiva će zarastati. Upalne strukture, npr. tendonitis, burzitis, će se umiriti kada budu zaštićene od dodatnih oštećenja.

Simptomi vezani za burzitis ramena mogu trajati nekoliko nedelja da bi se poboljšali a tokom ovog vremena važno je stvoriti okruženje koje Vam omogućava brzo vraćanje u normalno funkcionisanje i sprečavanje ponovno pojavljivanje tegoba.

Važno je produžiti i orijentisati ožiljno tkivo putem zglobnih mobilizacija, masaža, istezanja ramenih mišića i laganih aktivnih vežbi.

U većini slučajeva, takođe ćete imati razvijenu kratkoročnu ili dugotrajnu zaštitnu zategnutost zglobne kapsule (obično zadnje strane) i nekih kompenzatornih mišića. Ove strukture treba istezati kako bi se omogućilo normalno kretanje.

Znaci da imate potpunu mekotkivnu pokretljivost podrazumeva da možete pokretati rame kroz potpun opseg pokreta. U ranoj fazi, ovo možda mora biti pasivno (od strane nekog drugog) npr. Vašeg fizioterapeuta. Kako se poboljšavate, moći ćete to učiniti sopstvenom snagom mišića.

Faza 3: Vraćanje skapularne kontrole

Vaše lopatica je osnova Vaših pokreta ramena i ruke.

Normalni pokret ove regije, poznat kao skapulo-humeralni ritam,  neophodan je za bezbolnu i snažnu funkciju ramena. Promena ove šeme pokreta rezultira uklještenjem i, kasnije, povredom.

Vaš fizioterapeut je stručnjak za procenu i korekciju vašeg skapulo-humeralnog ritma. Istraživači su identifikovali loš skapulo-humeralni ritam kao glavni uzrok nastanka uklještenja.

Odgovarajuće stabilizatorne vežbe su ključni sastojak za uspešnu rehabilitaciju, a Vaš fizioterapeut će moći da vas vodi kroz odgovarajuće vežbe za vašu lopaticu.

Faza 4: Vraćanje normalne funkcije sistemu vrat-lopatica-grudni koš-rame

U većini slučajeva, naročito hroničnim stanjima, potrebno je lečenje usmereno na vrat ili gornju stranu leđa kako bi olakšali bol, poboljšali pokretanje ramena i time zaustavili bol ili povrede koji se vraćaju.

Vaš vrat i gornji deo leđa (torakalna kičma) su veoma važni u rehabilitaciji bolova ramena i povreda. Disfunkcija vrata ili kičme ne samo da upućuje bol neposredno na Vaše rame, već može uticati na električnu energiju nerva, koja snabdeva Vaše mišiće uzrokujući slabost i promenjene obrasce kretanja. Bolne kičmene strukture, uzrokovane lošim položajem ili povredom, ne pružaju Vašem ramenu i mišićima  bezbolnu bazu za izvođenje pokreta.

Za specifičan savet da li vam je vrat ili gornji deo leđa povezan sa Vašim ramenim bolom, konsultujte se sa svojim fizioterapeutom za individualnu procenu i lečenje po potrebi.

Faza 5: Vraćanje snage mišićima rotatorne manžetne

Možda izgleda čudno da ne pokušavate da obnovite snagu Vaše rotatorne manžete sve do kasnije faze rehabilitacije. Međutim, ako je struktura povređena, moramo prirodi pružiti priliku da preduzmemo primarno zarastanje pre nego što opteretimo strukture vežbama protiv gravitacije i otpora.

Nakon toga, istraživači su otkrili važnost jačanja mišića rotatorne manžeta u uspešnom programu rehabilitacije. Ove vežbe trebaju napredovati kako u opterećenju, tako i u poziciji, kako bi se prilagodile specifičnosti povređenih tetiva mišića i u slučaju sekundarnih stanja, kao što je bursitis.

Vaš fizioterapeut će propisati najprikladniji program za Vas.

Faza 6: Vraćanje velike brzine, snage, propriocepcije i agilnosti

Ako je povreda ramena uzrokovana sportom, obično je to kod brzih aktivnosti, koje postavljaju ogromne sile na Vaše telo (kontraktilne i nekontraktilne) ili ponavljajuće aktivnosti.

Da biste sprečili ponavljanje povrede nakon vraćanja u sport, fizioterapeut će Vas voditi kroz vežbe  da biste sprečili ponavljanje i poboljšali svoje sportske performanse.

U zavisnosti od toga šta podrazumeva vaš sport ili način života, brzina, agilnost, propriocepcija, program će biti prilagođen tako da će Vas pripremiti za obuku specifičnu za sport.

Faza 7: Povratak na sport ili posao

U zavisnosti od zahteva izabranog sporta ili Vašeg posla, zahtevaćete specifične vežbe za određene sportove ili radove i napredni trening kako biste omogućili siguran i bezbolan povratak u izabrani sport ili na posao.

Fizioterapeut  će sa Vama diskutovati o ciljevima, vremenskim okvirima i trening planovima kako biste se optimizovali za potpuni povratak u sport ili posao.

Povrede nastale na radu često zahtevaju dogovor između Vašeg doktora i poslodavca.

Savršeni ishod će Vam omogučiti obavljanje aktivnosti punom brzinom, snagom, agilnošću i funkcijom s dodatnim znanjem da je temeljni program rehabilitacije smanjio vaše šanse za buduće povrede.

Ne postoji konkretan vremenski okvir za napredovanje od svake faze do naredne. Status rehabilitacije će biti određen mnogim faktorima tokom kliničke procene fizioterapeuta.

Takođe je važno napomenuti da se svaki napredak mora pažljivo pratiti jer pokušaj preuranjenog koraka do sledećeg nivoa može dovesti do povrede i frustracije.

Ukoliko imate problem sa bursitisom ramena, posetite nas, jer u našem centru na kvalitetan i efikasan način tretiramo ovaj problem upotrebom ,Tekar” aparata, ,,Hilt” lasera,  ,,Bemer” aparata i primenom odgovarajućih vežbi, masaža i kinezitejpinga. Pozovite nas i zakažite pregled, nakon čega će Vam biti prepisan odgovarajući fizikalni tretman. Rešite svoj zdravstveni problem, očekujemo Vas u centru ,,Fizijatrik i estetik“.