Diskus hernija predstavlja degenerativne promene kako na samom disku, tako i na ostalim strukturama kičmenog stuba: koštanim elementima i ligamentarnom aparatu. Usled slabosti paravertebralne i trbušne muskulature, povreda, sedećeg načina života, podizanja težeg tereta, može doći do dislokacije intervertebralnog diskusa, prskanja vlakana anulos pulposusa i prolapsa nukleus pulposusa. Najčešće se prolaps dešava dorzolateralno kada diskus vrši kompresiju na korenove nerava, a ređe je prolaps dorzomedijalno kada vrši pritisak na kičmenu moždinu.
Lumbalna diskus hernija najčešće se javlja između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), pošto donji deo lumbalne kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje, samim tim i degeneriše.
Kod lumbalne diskus hernije pri određenom pokretu (savijanje trupa sa opruženim nogama) ili podizanju težeg tereta, javlja se iznenadni, oštar, jak bol u lumbalnom delu kičmenog stuba, koji se može širiti duž jedne ili obe noge, dolazi do sniženja senzibiliteta (utrnulosti) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena, oslabljene pokretljivosti stopala, sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca). Obično su prisutni noćni bolovi, a kretanje je jako otežano i bolno. Pri dužem sedenju, stajanju, kijanju i kašljanju bol se provocira, dok mirovanje i ležanje u većini slučajeva pomaže.
Cervikalna diskus hernija nastaje zbog velike pokretljivost cervikalne kičme koja je udružena sa samim degenerativnim promenama, a najčešće u nivoima C6-C7 i C5-C6, jer nose najveću težinu, najopterećeniji su, te najbrže degenerišu.
Degenerisani diskus skloniji je pomeranju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru usled čega se javlja bol u vratu, ukoliko pomereni diskus pritisne zadnji uzdužni ligament vratnog dela kičmenog stuba. Kod većeg pomeranja diskusa i pritiska na koren nerva, nastaje bol i slabost u ruci, praćeni trnjenjem, dok najizraženije pomeranje diskusa dovodi do pritiska na kičmenu moždinu, što se, pored već navedenih simptoma, manifestuje i slabošću i kočenjem u nogama, kao i poremećajem funkcije mokrenja. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.
Za preciznu dijagnostiku ovog oboljenja neophodno je uraditi radiografiju vratnog dela kičme (nativna, cervikalna mijelografija, CT, magnetnu rezonancu koja je danas suverena metoda). Nakon toga, uz pregled fizijatra i specijalistički pregled fizioterapeuta, može se započeti sa individualno određenom terapijom.
Lečenje na samom početku treba da bude neoperativno. Sam disk mora se zaštititi dok se njegov pomereni deo ne osuši (fibrozira). Samo tako će smanjiti svoju masu i oslobodiće nerve od pritiska. Koriste se lekovi za ublažavanje bolova i upala, ali i smanjenje mišićnog spazma. Medikamenti se mogu uzimati oralnim putem, ali i nanositi na obolelo mesto u vidu masti ili gela. Preporučuju se i mideri za lumbalni deo kičme, dok vrat treba imobilisati okovratnikom.
Od fizikalne terapije u akutnoj fazi za ublažavanje bolova počinje se sa elektroprocedurama u vidu interferentnih struja i TENS struja. Aplikacija kinezitejpa smanjuje preosetljivost i bol u koži i mišićima, smanjuje iritacije receptora za dodir i bol. U subakutnoj i hroničnoj fazi može se raditi mišićna elektrostimulacija (klasična elektrostimulacija, TENS, FES), ultrazvuk, hilt laser, masaža.
Trakcija ili dekompresija kičmenog stuba je jedini neoperativni tretman koji deluje kod teških slučajeva diskus hernije tako što bolne regije oslobađa od bolova. Svojim brzim i efikasnim delovanjem omogućava većini pacijenata vraćanje svakodnevnim životnim aktivnostima, samim tim i povratak na posao. Trakcija se postavlja za lumbalni ili vratni deo kičme u položaju na leđima, stomaku ili u bočnom položaju u zavisnosti od toga u kom je položaju pacijentu najudobnije.
Osim u komplikovanim slučajevima, treba izbegavati neprestano ležanje. Samim tim, veoma je važno početi sa kineziterapijom kada se simptomi ublaže. Uz individualni pristup i sa programom umerenog intenziteta sa vežbama za jačanje i povećanje obima pokreta paravertebralne i trbušne muskulature kod lumbalne diskus hernije, odnosno mišića vrata i ramenog pojasa kod cervikalne diskus hernije. Nakon što se mišići ojačaju, mideri više nisu potrebni.
