Da ne dužimo na početku priču jednostavan odgovor je: DA – trebali biste vežbati zbog osteoporoze. I ovo pravilo važi za sve. I za one koje ne muči osteoporoza ali i za one koji su se sa njom susreli.

Pre svega, vežbanje je važan korak u održavanju jakih i zdravih kostiju, pogotovo kada govorimo o zdravom starenju. Postojeće kliničke smernice preporučuju po 30 minuta vežbanja u toku dana za one koji pate od osteoporoze. Kako pišemo o jednoj važnoj temi, cilj ovog teksta je da poveća vaše znanje o osteoporozi. Ali, ovaj tekst je i tu kako bi vas motivisao da postanete aktivni učesnik u svakodnevnom vežbanju. Bilo da imate osteoporozu ili ne! Ipak je u zdravom telu i zdrav duh!

Reč osteoporoza je izvedena iz kombinacije latinskih reči za kost (osteo) i rupe (porosis). Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) definiše osteoporozu kao „bolest koju karakteriše koštana masa i mikro-arhitektonsko propadanje koštanog tkiva, što dovodi do povećane krhkosti kostiju i posledičnog povećanja frakture“.

Osteoporoza je stanje koje se može sprečiti fizičkom aktivnošću. Međutim, osteoporoza je i dalje globalni problem i broji preko 9 miliona preloma širom sveta godišnje (NICE, 2012). Broj slučajeva osteoporoze raste sa godinama – od 2% ljudi koji imaju 50 godina do 25% ljudi koji imaju 80 godina.

Procenjeno je da 22 miliona žena i 5,5 miliona muškaraca samo u Evropi ima osteoporozu. Procenjuje se da je 3.5 miliona lomova uzrokovano zbog osteoporoze, a predviđa se da će se taj broj povećati na 4,5 miliona do 2025. godine. Kičma, kuk, podlaktica i rame su najčešća područja gde ljudi mogu da pretrpe prelom koji izaziva osteoporoza.

Nažalost, ove vrste preloma sa sobom donose neželjene komplikacije, poput dužeg i povećanog boravka u bolnici, invalidnosti i u najgorim scenarijima, smanjiće životni vek: 20-30% preloma kuka rezultira smrću u narednih 3 – 6 meseci nakon povrede.

OSTEOPOROZA – FAKTORI RIZIKA ZA NJEN RAZVOJ

Starenje

Pol: žene imaju veći rizik od muškaraca

Telesna masa <19 kg / m2

Preuranjena menopauza / posle menopauze ili histerektomija koja ima hormonalni uticaj na zdravlje kostiju

Dugotrajna upotreba steroida

Prekomerno konzumiranje alkohola

Pušenje

Loša ishrana

DIJAGNOZA OSTEOPOROZE

Dijagnoza osteoporoze često može da izostane sve dok neko ne padne i ne dođe do preloma, što dalje može da rezultira istragom zdravlja i gustine kostiju i tek nakon toga, na primer, može da se utvrdi postojanje osteoporoze. DEXA (glavna metoda za merenje mineralne gustine kostiju) najčešći je oblik procene dijagnoze osteoporoze i brz je i bezbolan test.

STRUKTURA KOSTIJU

Koštano tkivo se razlikuje od ostalih u našem telu. Naša koštana struktura sadrži 99% celog kalcijuma koji imamo u našem telu. Status metabolizma kalcijuma i kostiju kontrolišu dva važna faktora: paratiroidni hormon i kalcitriol (proizvod vitamina D).

Zdrava kost se održava neprekidnim ciklusom poznatim kao pregradnja kostiju. Ovde se gradi nova kost kroz ćelije koje se nazivaju „osteoblasti“, a stara kost se absorbuje u ćelije koje se nazivaju „osteoklasti“.

Način na koji možemo ojačati kosti je putem koštane mase – određen mineralnim sadržajem kosti, samim koštanim matriksom, različitom strukturom kostiju i ravnotežom pregradnje kostiju.

Vrhunac koštane masu dostižemo već u trećoj deceniji, što znači da će vežbanjem u detinjstvu i mladim odraslim godinama da se podigne snaga i poboljšaće se koštana masa (koštana gustina i snaga).

Taj period je presudan, jer nakon tog vrhunca dolazi do postepenog opadanja koštane mase, pa je važano izgraditi jak i čvrst temelj! I muškarci i žene mogu održavati koštanu strukturu kombinacijom dobre ishrane i vežbanja, ali genetski faktori u celoj priči igraju takođe svoju ulogu.

ZAŠTO JE VEŽBANJE VAŽNO?

Kao što je već rečeno, vežbanje dok smo mladi poboljšava našu koštanu masu i održava koštano tkivo. Na taj način podstiče se rast novih koštanih ćelija, a održava se i veći sadržaj minerala i gustinu koštane mase. Za one koji imaju osteoporozu, fizioterapeuti mogu dizajnirati sigurne i bezbedne programe vežbanja, koji su se pokazali kao efiksni u smanjenju rizika od pada za 25%.

Važno je zapamtiti da je kost živo tkivo koje reaguje na sličan način kao i mišić: postaje jača. Nivo vežbanja, odnosno treninga treba da bude prilagođeno tako da stvara jače opterećenje, što znači da to mora biti nešto više od obične dnevne aktivnosti, omogućavajući prilagođavanje kostiju, mišićnu snagu, koordinaciju, fleksibilnost i ravnotežu. Trening sa opterećenjem i trening otpora su najbolji oblici treninga za to. Pre nego što krenete sa vežbama, najbolje bi bilo da se konsultujete sa fizioterapeutom.

KAKO VAM FIZIOTERAPEUT MOŽE POMOĆI?

Važno je potražiti medicinski savet od reumatologa ili fizioterapeuta pre nego što započnete bilo koji program vežbanja. Posebno ako nemate iskustva sa treninzima koji podrazumevaju opterećenje ili možda imate, pored osteoporoze, i neka druga zdravstvena stanja.

Fizioterapeut će biti u mogućnosti da sastavi odgovarajući program prilagođen pojedincu koji će napredak moći da ostvari kroz različite faze.

Sprečavanje rizika od pada može vam pomoći da smanjite i rizik od preloma, a vaš fizioterapeut takođe može da izvrši procenu rizika. Nakon tih rezultata, dobićete program vežbi koji će vam pomoći da održavate kosti jakima, kao i da poboljšate ravnotežu i koordinaciju.